Karijes i parodontopatija su najčešće zubne bolesti zbog koji se javljamo stomatologu. Međutim, često se mogu desiti i problemi koji nisu izazvani bakterijama već su u pitanju oštećenja koja su nastala dejstvom hemijskih ili mehaničkih faktora.
Šta je tačno abfrakcija?
Svako nekarijesno oštećenje zuba tj. trošenje zuba i zubne gleđi stručno se naziva abfrakcija. Ona predstavlja klinastu pukotinu na zubu u predelu gde se on susreće sa desnima. Rizik za nastanak ovog problema raste sa godinama starosti. Oko 3 posto osoba u dvadesetim godinama pati od abfrakcije a u populaciji koja je u sedmoj deceniji života taj procenat je oko 17 posto.
Abfrakcija nastaje u delu „vrata“ zuba a kao posledica okulzalnog opterećenja. Tada dolazi do gubitka gleđi i dentina usled dejstva biomehaničkih sila.
Obično nastaje izolovano na jednom zubu. Veličina lezije zavisi od trajanja i jačine kao i lokacije sile koja je delovala na vrat zuba. Kada lezija već postoji, njeno napredovanje može da se ubrza usled delovanja kiselina koje se stvaraju u ustima.
Postoji hronična i aktivna abfrakcija. Kod hronične abfrakcije zub je sjajan, bez dentinske preosetljvosti i taman je. Aktivna abrfakcija dovodi do osetljivosti zuba i nema sjaja.
Šta sve može dovesti do abfrakcije i koji su simptomi?
Do nastanka abfrakcije dolazi usled loše urađenih zubnih nadoknada, gubitka zuba ili ukoliko postoji neusklađenost zuba. Do gubitka minerala iz zuba može doći i usled delovanja abrazivnih ili kiselih faktora. U početku, ova oštećenja mogu biti neprimetna i bez simptoma a jedan od prvih znakova jeste zaglavljivanje hrane između zuba.
U početku zubi nisu osetljivi ali vremenom dolazi do reagovanja zuba na toplo i hladno. Ukoliko se u ovoj fazi ne reaguje, može doći do gubitka gleđi tj. površine zuba pa samim tim bakterije počinju neomentano da prodiru u unutrašnjost zuba i ubrzavaju njegovo propadanje.
Dijagnoza abfrakcije može se ustanoviti tek nakon pregleda stomatologa. Zato je važno da na svakom redovnom, kontrolnom stomatološkom pregledu pomenete svom stomatologu sve promene koje ste uočili tokom jela, pranja ili čišćenja zuba. Čak i neki od simptoma koji vam mogu delovati bezazleno, ipak vašem stomatologu mogu biti od pomoći prilikom postavljanja dijagnoze.
Ukoliko imate problem sa noćim škripanjem zuba (bruksizam), ako postoje neki poremećaji u ishrani, ako ste neko vreme na određenim dijetama, ako postoji refluks tj. vraćanje želudačne kiseline ili je povećana suvoća u ustima, izloženiji ste riziku od nastanka abrfakcija pa je bitno pomenuti ove faktore rizika vašem stomatologu.
Kako se leči abfrakcija zuba?
Za ove vrste oštećenja često nije neophodna terapija već samo praćenje stanja i promena navika u oralnoj higijeni. Važno je upotrebljavati paste za zube sa fluorom po preporuci stomatologa i neutralne vodice za ispiranje usta bez alkohola.
U slučajevima gde je oštećenje zuba veće, stavlja se plomba, a ukoliko je došlo do gubitka dela zuba, preporučuje se postavljanje zubne krunice ili implanta.
Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od nastanka abfrakcija zbog nepravilnog položaja zuba, preporučuje se nošenje fiksnih proteza kako bi se sprečio nastanak ovakvih oštećenja zubne gleđi u budućnosti. Ukoliko postoji problem sa noćnim škripanjem zubima, izrađuje se retencioni splint tj. štitnik za zube koji pacijent nosi tokom noći kako bi se izbeglo oštećenje zubne gleđi.
Naš stručni tim stomatologa vam je na raspolaganju. Možete nas kontaktirati putem telefona 060 1111 000, putem e-mail adrese info@drpopovic.com ili preko kontakt forme na našoj stranici. O cenama naših usluga možete se informisati OVDE.
