Deca i tinejdžeri često izgube ili povrede stalni zub usled traume. Nekada je moguće sačuvati izbijene zube metodom replantacije (vraćanja zuba u vilicu i njegovog fiksiranja za susedne zube), međutim takvi zubi obicno loše srastu sa kosti i nakon nekoliko godina se moraju izvaditi. Zubni implanti predstavljaju idealno rešenje za zamenu nedostajućih zuba između ostalog i jer uspešno čuvaju viličnu kost.
Na žalost, implanti se mogu postaviti samo u vilice koje su završile rast i razvoj. Ako se implant postavi u vilicu koja se još razvija, mogu poremetiti rast vilice i sprečiti susedne zube da zauzmu svoj pririodni položaj. To je iz razloga što je veza između implanta i kosti čvrsta, za razliku od prirodnih zuba koji imaju živi potporni aparat u vidu vlakana vezivnog tkiva koji okružuje koren zuba.
Koja je starosna granica za mogućnost terapije implantima?
Dokazano je da kod muškog pola vilice prestaju sa rastom oko 17. do 18. godine, kada se mogu postaviti implanti, dok se kod ženskog pola to dešava nešto ranije, već od 14. ili 15. godine. U ovim periodima života, vilične kosti su dovoljno formirane da implanti ne mogu loše uticati na budući razvoj.
Kako zameniti izgubljeni zub dok terapija implantima ne bude moguća?
Neophodno je nadoknaditi zub koji nedostaje ne samo iz estetskih razloga već i zato što time čuvamo prostor za kasniju trajnu nadoknadu koja može biti izgubljena migriranjem susednih zuba. U ovom periodu najčešća privremena nadoknada je akrilatna mini proteza koja sadrži samo zub koji nedostaje (tzv. „žabica“) ili most koji se pričvršćuje za susedne zube specijalnim lepkom koji ne oštećuje zube do zuba koji nedostaje. Nakon završetka rasta moguće je ugraditi zubne implante.
